„Većina ljudskih bića poseduje gotovo beskrajnu sposobnost uzimanja stvari zdravo za gotovo“– Aldous Huxley, Brave New World

Tehnologija skladištenja podataka napreduje neverovatnom brzinom. Tehnologije kao što su: mašinsko učenje, multi-cloud storage, zero downtime i smart storage su trenutno jedne od najpopularnijih tema. Mnogi zaboravljaju da će podaci, bez obzira na to koju najnoviju tehnologiju skladištenja podataka usvojimo, biti pohranjeni ili na hard disku ili na nekoj vrsti uređaja baziranog na NAND fleš tehnologiji. Večita potraga za dodatnim prostorom, brzinom i praktičnošću je naterala proizvođače hard diskova da udruže svoje kompanije dok su mnoga naučna otkrića i patente primenili po prvi put. Postoje velike tendencije za rastom te stoga ne čudi što su proizvođači hard diskova krenuli i sa preuzimanjem kompanija koje proizvode SSD kontrolere. Glavni razlog ulaska tradicionalnih proizvođača hard diskova na novo tržište NAND fleš medija je uglavnom tehničke prirode iako mnogi veruju da je u pitanju njihova profitabilnost.

Laboratorije za spašavanje podataka dobijaju sve veći broj Shingled Magnetic Recording (SMR) diskova. Gotovo 90% ovih hard diskova su Drive Managed (DM-SMR), a ovi mediji često imaju problem sa firmverom (bez obzira da li su u pitanju Seagate, Western Digital, HGST ili Toshiba hard diskovi). To i ne iznenađuje jer je neophodno da se izvrše dve translacije uključujući jednu veoma sličnu onoj kod translatora koji se mogu naći u (pogodite) SSD kontroleru. Dakle, kao i većina trenutno dostupnih tehnologija, DM-SMR diskovi su hibridni diskovi. Izgleda da transfer sa jedne tehnologije na drugu zahteva celu jednu eru proizvoda koja je, takoreći, tek na polovini svog puta.

Videli smo velike promene na polju tehnologije skladištenja podataka od trenutka kada je FIPS predstavljen prvi put. Samoenkriptujući diskovi su doveli do enkripcije firmvera što je dalje dovelo do enkriptovanog/onemogućenog pristupa dijagnostičkim portovima i, na kraju, do sve manje i manje korisnih ažuriranja od strane kompanija iz Rusije i Kine koje se bave obrnutim inženjeringom. Kao što je Tesla pokušala da speči korisnike njihovih modela da sami popravljaju svoje automobile ne stavljajući rezervne delove u prodaju, tako sada predstavništva proizvođača diskova pokušavaju da isključe treće lice, u ovom slučaju pružaoce usluga spašavanja podataka.

Međutim, pojačana zaštita nije obavezno i dobra stvar jer se ispostavlja da je većina SSD uređaja samoenkriptujuća iako korisnici nikada nisu tražili tu opciju pa su, u slučaju otkaza, primorani da potroše na hiljade dolara kako bi spasili svoje podatke. Polovina od oko 15 proizvođača SSD kontolera su trenutno potpuno rezervisani, u smislu da razvijaju sopstvene kontrolere i ne dele ih sa drugima. To ima za posledicu često nemoguće spašavanje podataka bez pomoći proizvođača (npr. sa nekih modela Samsung EVO serije). Projekti kao što je OpenSSD daju tračak svetlosti ovoj mračnoj i unosnoj igri.

Ne tako davno, pre otprilike dve godine, predloženi su algoritmi za Mašinsko učenje kao rešenje za kompleksnost FTL-a. Sve što smo do sada videli je mnoštvo takvih kontrolera. Očekuje se da ova tehnologija iznedri neko rešenje najkasnije do 2020. Tradicionalni obrnuti inženjering neće biti dovoljan da reši probleme koji dolaze sa ovim kontrolerima te su potrebna neka inovativnija rešenja. Veštačka inteligencija ima velikog potencijala u polju spašavanja podataka jer će naredna generacija inženjera koji se budu bavili ovim poslom morati da se nosi sa kompleksnijom matematikom, adaptivnom elektronikom, i „mislećim mašinama“. Do tada je naš posao da napravimo podlogu jer je dizajn današnjeg mašinskog učenja već dovoljno prilagodljiv, sposoban za „samostalno usvajanje“ i, na kraju, odličan u prepoznavanju obrazaca podataka.

Ko je spreman za izazov?

Preuzeto sa mydatarecoverylab.com