Kvarovi servisne zone hard diska

Kvarovi servisne zone:

Svi moderni diskovi poseduju servisnu zonu. To je oblast koja sadrži mikrokod ili kako ga neki nazivaju firmware hard diska.

Određeni su posebni negativni cilindri (od -1 do -32) znatno ređe gustine upisa na kojima se smešta mikroprogram koji se pokreće prilikom inicijalizacije hard diska. Ovoj zoni nije moguće pristupiti kroz operativni sistem i standardne alate i obeležava se kao UBA zona (skr. od Upper Block Addressing). Razređena gustina zapisa zapravo olakšava čitanje podataka i na taj način se preventivno utiče na jedan od najčešćih uzroka kvarova mikroprograma, a to su oštećeni moduli (delovi mikroprograma).

Sam mikroprogram se sastoji iz mnogo pojedinačnih i zasebnih celina (moduli, kontrolne strane, sistemske strane….). Svaki modul ima sopstvenu funkciju (SMART funkcije, liste defekata, ATA lozinke, SmartWare, Translator, Identifikacija diska…), a pojedini moduli su kritični u ispravnom funkcionisanju hard diska.

Svaki modul ima nekoliko kopija, ali ponekad je u zavisnosti od proizvođača i modela praktično nemoguće doći do istih.

U najvećem broju diskova primenjeno je segmentiranje mikroprograma i to na elektronski sklop i UBA zonu. Ovakvim pristupom dobija se unificiranost mikroprograma kroz veliki broj familija jednog istog proizvođača. Drugim rečima, ogromni deo mikrokoda postaje identičan, a samo jedinstveni delovi (adaptivi) mikroprograma bivaju smešteni na elektronskom sklopu. Upravo je segmentiranje mikroprograma razlog zašto posao spašavanja podataka postaje dodatno komplikovan ili nemoguć ukoliko se originalan elektronski sklop zagubi ili uništi prilikom “stručne” intervencije.

Adaptivi nastaju prilikom proizvodnje hard diska. U njih se upisuju parametri jedinstveni za taj primerak (broj i raspored glava, raspored servo markera, razmaci među glavama…)

Kvarovi servisne zone se najčešće manifestuju pogrešnim prijavljivanjem diska sistemskom BIOS-u. Diskovi se, pri pojavi ovakvog problema, najčešće prijavljuju fabričkim alijasima.

  • Navedeni su samo neki primeri:
    • Maxtor: N40P, ATHENA, CALYPSO, ROMULUS, SABRE
    • Seagate: Disk se prijavljuje sistemskom BIOS-u, ali blokira sistem ili prijavljuje 0GB
    • Western Digital: WD-ROM-0GB.

Kako u mnoštvu kvarova i manifestacija nije moguće pronaći unificiran način detekcije kvara servisne zone, naši laboranti se oslanjaju pre svega na iskustvo i opremu, ali potom i na sopstveno istraživanje prilikom modifikacija servisne zone ne bi li se uprkos bilo kom stepenu oštećenja došlo do podataka koji su klijentu neophodni.

Najveći broj problema proizilazi iz kvaliteta medija. Tokom rada hard disk generiše nove BAD blokove koje obeležava i smešta ih u takozvane rastuće liste defekata. Jednom obeležen BAD blok se više neće koristiti, a lista defekata samo raste. Stalno upisivanje u ovu listu dovodi do ranoraznih vrsta oštećenja iste i na taj način nastaje jedan od najčešćih kvarova – oštećenje translatora. Translator je skup modula zadužen za konverziju logičke u fizičku adresu kako bi disk uopšte bio u stanju da alocira pojedinačni sektor.

Drugi učestali kvar je kvar SMART modula. Iako su predviđeni kao dodatna funkcija koja suštinski ne bi smela da ugrozi funkcionalnost samog diska, ovi moduli su tokom godina evoluirali. Moderni diskovi imaju ugrađene sofisticirane testove koji omogućavaju testiranje ispravnosti, kako samog medija, tako i ostalih komponenti hard diska. Takođe, broj atributa koji je moguće pregledati u bilo kom momentu je drastično porastao i samim tim “otežao” taj deo mikrokoda.

Bilo kakva greška prilikom čitanja kritičnih modula (Identifikacijski modul, Konfiguracijski modul, Translator…) dovešće do nemogućnosti ispravnog prijavljivanja diska sistemskom BIOSU i, samim tim, dovešće i do gubitka podataka.

U ovim slučajevima postoje razni pristupi reparacije od korišćenja rezervnih kopija (fizički prisutnih na drugim pleterima) do korišćenja donorskih modula ili još naprednijih sistema podizanja diska uz pomoć mikroprograma drugog – ispravnog diska. Svi ovi postupci su uz upotrebu adekvatnih procedura spašavanja podataka potpuno bezbedni i dovode do 100% uspeha prilikom spašavanja podataka.

Nažalost sve je češći slučaj kada upotreba jeftinih kineskih alata i pokušaj “automatske” reparacje fimware-a diska ozbiljno ugrozi vitalne podatke. Kada takvi diskovi napokon stignu do nas po pravilu zahtevaju duplo više vremena u rešavanju problema, ali uglavnom i do pozitivnog ishoda.

Komentari

Pročitaj sve komentare

Ostavi komentar

Оставите одговор